|
Suzana Rogan Tragovi ovog umeca mogu se pronaci jos u doba praistorije i vezuje se podjednako za
sve narode. Najpre potreba da se zastiti od hladnoce, a potom i vestina kojom se
nije mogla podiciti svaka zena.
Tkanje je preplitanje jedne niti kroz brojne niti
osnove postavljene na razboju. Prema vestini i masti tkalje nizale su se sare i
boje, stvarnost i snovi. Od vune, lana, pamuka i konoplje tkali su se odevni
predmeti i ostale tkanine neophodne svakom domacinstvu.
Na nasim prostorima ovaj
zanat bio je ziv negde do sredine proslog veka, a onda je polako odlazio u zaborav.
Na nesto moderniji nacin danasnje tkalje u radionicama, u kojima se starim tehnikama
izraduju razlicite tkanine, pokusavaju da ga sacuvaju od zaborava.
Terzijski i abadzijski zanat
Majstori se nazivaju terzijama, izraduju odevne predmete muske i zenske
nosnje od coje , kadife, i atlasa za potrebe gradskog sanovnstva.
Abadzije i krojaci narodnog odela ( naziv usvojen posle II svetskog rata)
izraduju haljetke za potrebe sela od sukna, delimicno od coje i somota :
sa upotrebom gajtana i bucme.
U Kragujevcu u TUS "Toza Dragovic" u okviru projekta "Ocuvanje narodne
tradicije negovanjem starih zanata" koji finansira Evropska Unija
proteklih meseci se obucavala grupa zena vestinam tkackog, terzijskog i
abadzijskog zanata.
|
